Небојша Малић: Бриселске бирократе су већ отворено изјавиле да ће признање Независне Државе Косово бити услов за пријем Србије у ЕУ. Дакле, свако ко тврди да је Косово одвојено питање од ЕУ, напросто, лаже.
Фонд Слободан Јовановић покреће на свом сајту серију интервјуа везаних за избор који је наметнут Србији : « ЕУ и(ли) Косово ?». Намера нам је да се обратимо познатим личностима из јавног и културног живота како би наша јавност могла да се упозна са најширом аргументацијом везаном за ово суштинско питање савремене Србије.
Домаћин: Фонд Слободан Јовановић
Гост: Небојша Малић, историчар, редовни колумниста сајта “Anti war”
Актуелна власт у Србији заступа становиште да „ЕУ нема алтернативу” и истовремено истиче да „никада неће признати независност Косова”. Узевши у обзир реалну политику ЕУ према Србији, да ли су по Вашем мишљењу ова два става противречна?
Малић: Апсолутно. То више није ствар нагађања. Бриселске бирократе су већ отворено изјавиле да ће признање Независне Државе Косово бити услов за пријем Србије у ЕУ (ако и икад до тога дође). Дакле, свако ко тврди да је Косово одвојено питање од ЕУ, напросто, лаже.
Званичници ЕУ о европским интеграцијама Србије и проблему решавања косовског статуса говоре као о два паралелна и комплементарна процеса, док српска власт још увек истиче да се ради о одвојеним процесима. Полазећи од тога, колико је одржива реторика која се исказује речима „и Косово и ЕУ” и у чему видите њен стварни смисао?
Прича да се може ићи у ЕУ и истовремено бранити Косово је апсолутно мазање очију народу, са сврхом да се једна штетна, послушничка, па што не рећи и издајничка политика представи као родољубива и прихватљива.
То је, значи, прича у истој категорији као и оне бесплатне акције од хиљаду евра које је, ето, некако појела маца.
Малић: То најбоље описује она народна изрека: “Да се Власи не досете.” Прича да се може ићи у ЕУ и истовремено бранити Косово је апсолутно мазање очију народу, са сврхом да се једна штетна, послушничка, па што не рећи и издајничка политика представи као родољубива и прихватљива. Чак су и у недавном демаршу упућеном Вуку Јеремићу, западне дипломате рекле да су толерисале “оштру реторику” према Косову само зато што су разумеле да она служи чисто за домаћу употребу. То је, значи, прича у истој категорији као и оне бесплатне акције од хиљаду евра које је, ето, некако појела маца.
Западни званичници све упадљивије повезују приближавање Србије ЕУ са њеним односом према једнострано проглашеној независности Косова. У овом тренутку се од Србије не очекује формално признање независности Косова, али се тражи успостављање добросуседских односа и решавање практичних проблема са Приштином. Да ли би Србија пристајањем на такав однос имплицитно признала независност Косова?
Могло би се рећи да је Србија већ имплицитно признала независну државу Косово, признавањем Еулекса и пристајањем да грађани Србије са боравиштем на Космету немају право на бели шенген.
Малић: Па могло би се рећи да је Србија већ имплицитно признала независну државу Косово, признавањем Еулекса (који је, да подсетим, посвећен стварању институција “државе Косово”, па самим тим не може бити “статусно неутралан” како нам лажу) и пристајањем да грађани Србије са боравиштем на Космету немају право на бели шенген. Спонзорима НДК јасно је да власт у Београду која отворено призна НДК ризикује насилни преврат. Зато све чине да до тог признања дође постепено и имплицитно.
С обзиром на то да су водеће земље ЕУ признале косовску независност, да ли очекујете да ће приближавање Србије ЕУ у једном тренутку бити условљено тиме да и Србија изричито призна једнострану и противзаконито проглашену независност дела сопствене територије?
Малић: Да. То уопште није спорно. Па, то већ сада и траже.
Просто речено, Србија ће у ЕУ ући тек онда када више не буде постојала, и када у њој више не буду живели Срби.
Да ли по вашем мишљењу, поред услова који се најчешће помињу у јавности, постоје и додатни услови које Србија треба да испуни пре интеграције у ЕУ, који би то могли бити услови и у кавом су међусобном односу?
Малић: Условима нема краја. Циљ ЕУ није само припајање Србије као извора природних богатстава, јефтине радне снаге и важног раскршћа путева, већ и трансформација Србије из једног традиционалног друштва у пост-модерну, пост-националну, пост-свесну аморфну масу с којом ће моћи да раде шта им је воља. Јуче је услов била смена Милошевића, па онда налажење Караџића, па сада хапшење Младића, па геј парада, па Сребреница, па Косово, па можда сутра и “независна Војводина” или “аутономна покрајина Санџак”, и ко зна шта све не. Просто речено, Србија ће у ЕУ ући тек онда када више не буде постојала, и када у њој више не буду живели Срби.
Ако се Србија нађе пред избором или признавање независности Косова или чланство у ЕУ, како ће по Вашем мишљењу определити власт у Србији и на чему заснивате такво уверење?
Људи из садашње власти сањају да буду Еурократе, недодирљиви комесари који би имали неограничену власт, без да ико може да их позове на одговорност.
За њих је ЕУ већа и боља визија некадашње СФРЈ, а они су у тој причи она нова класа, са свим привилегијама и повластицама.
Малић: Ова садашња власт? Апсолутно за ЕУ. Они сањају да буду Еурократе, недодирљиви комесари који би имали неограничену власт, без да ико може да их позове на одговорност. За њих је ЕУ већа и боља визија некадашње СФРЈ, а они су у тој причи она нова класа, са свим привилегијама и повластицама. Ово што је недавно рекао министар Јеремић, да ће Србија изабрати Косово у том случају, верујем да је то, пре свега, његов лични став.
Ако европске интеграције Србије буду условљене формалним или имплицитним признањем независности Косова, шта по вашем мишљењу треба да ради Србија?
Малић: Да пристојно, али одлучно, одбије тако дрску и непристојну понуду из Брисела.
Прича о интеграцији Србије у ЕУ је научна фантастика.
Из политичких мотива, ЕУ је већ припојила огромне територије на Истоку.
Требаће много времена да се источноевропске земље интегришу у политички и економски поредак Уније, поготово имајући у виду финансијску, али и кризу целокупног политичког система унутар ЕУ.
Питање је хоће ли сама ЕУ да опстане на дуже стазе.
Имајући у виду унутрашње стање ЕУ, независно од односа према Србији, проблеме везане за њено убрзано ширење последњих година, као и проблеме који се тичу буџетског дефицита у Грчкој, Шпанији и другим земљама, да ли ће ЕУ имати снаге и интереса да се шири досадашњим темпом и какве то последице може имати за интеграцију Србије у ЕУ у предвидивој будућности?
Малић: Искрено говорећи, прича о интеграцији Србије у ЕУ је научна фантастика. Из политичких мотива, ЕУ је већ припојила огромне територије на Истоку, али није још стигла да их “провари.” Требаће много времена да се источноевропске земље интегришу у политички и економски поредак Уније, поготово имајући у виду финансијску, али и кризу целокупног политичког система унутар ЕУ. Питање је хоће ли сама ЕУ да опстане на дуже стазе.
Постоји ли и треба ли по Вашем мишљењу да постоји алтернатива политичком ставу да „ЕУ нема алтернативу” и у чему би се она састојала? Шта би била алтернатива политици „ЕУ нема алтернативу” ако би сама ЕУ одложила пријем Србије на дуже или на неодређено време?
Не питајте шта су алтернативе ЕУ, већ зашто вам говоре да ЕУ нема алтернативу.
Зашто се људи који то заговарају унапред одричу независности, слободе, историје, традиције, суверенитета, и за чији рачун?
Малић: Да парафразирам Џона Кенедија, не питајте шта су алтернативе ЕУ, већ зашто вам говоре да ЕУ нема алтернативу. Зашто се људи који то заговарају унапред одричу независности, слободе, историје, традиције, суверенитета, и за чији рачун? Прича о неопходности придруживања “европској породици народа” и одсуству алтернативе превише подсећа на нацистичке плакате из четрдесетих да би једна земља и један народ, који су толико пропатили под нацизмом, смели да је прихвате. Мени, рецимо, није тешко да замислим слободну и независну Србију, која би са ЕУ имала пријатељске односе - онда када њене чланице повуку признање НДК, дабоме - баш као и са Русијом, Кином, Индијом, САД, Израелом или исламским земљама. За разлику од неких народа у ближем окружењу, Срби никада нису имали традицију служења страним господарима, и не видим разлога да сада с тиме почну.
http://www.slobodanjovanovic.org/2010/04/26/nebojsa-malic-priznanje-kosova-ce-biti-uslov-za-prijem-u-eu/
