Srbi molili za brzu smrt

Objekat u Albaniji u kome su držani oteti











Dik Marti opisao stravične sudbine otetih. Srbi od zlikovaca tražili da ih "ne seku". Metak u glavu, pa vađenje organa.
NAJMANJE 40 ljudi koji su bili pritvoreni u logorima OVK u mestima Cahan, Kukeš i Dureš živi su i danas. Ovo je otkrio Dik Marti, specijalni izvestilac Saveta Evrope, u svom izveštaju o trgovini ljudskim organima na KiM, a koji "Novosti" prenose.



Reč je, pre svega, o albanskim civilima, kao i nekim regrutima OVK koji su bili osumnjičeni da su sarađivali sa neprijateljem. Oni su se teretili ili da su špijunirali za Srbe ili zato što su podržavali političke i vojne rivale OVK, posebno FARK i LDK.
Ovaj broj, napominje Marti, ne uključuje i one zatvorenike koje je OVK držala u Durešu samo ono vreme koliko je bilo potrebno da ih ispita.
Ipak, kako se pretpostavlja, broj ovih pritvorenika je bio mnogo manji od onih koji su u ovim logorima umirali. Jer, kako piše Marti, pritvor je trajao od nekoliko dana pa sve do više od mesec dana. Većina zatvorenika je na kraju tučena, zlostavljana i zastrašivana.

Komandanti OVK, koji su optuženi da su rukovodili ovim logorima su Sabit Geci, Riza Alija, zvani Komandant Hodžaj i Džemšit Krasnići. Zajedno za svu trojicu je da se pominju u istragama Unmika o ratnim zločinima na severu Albanije. Njima bi uskoro trebalo da počne suđenje u Okružnom sudu na Kosovu, a njihova imovina detaljno je pretražena.
Geci i Alija su uhapšeni u maju i junu i optuženi su za ratne zločine protiv civila. Dovoljno dokaza ima i protiv trećeg optuženog Krasnićija, ali je i dalje u bekstvu.

Dokazi prikupljeni za ovaj proces pokazuju da su ova trojica operativaca OVK, zajedno sa regionalnim komandantom za severnu Albaniju, preminulim Dželjadinom Gašijem, bili povezani sa "dreničkom grupom". Njom je rukovodio Hašim Tači, a delovala je uz saglasnost i sa Kadri Veselijem.

Istraživački tim Dika Martija je otkrio logor u mestu Fuše - Kruje, gde se završavao postupak "filtriranja", a mala grupa zatvorenika doživela je tu i svoju smrt.

- Postoje jake indicije iz svedočenja koje smo obavili, da su tokom premeštanja zatvorenika neki od njih postali svesni kakva će im biti krajnja sudbina - piše Dik Marti. - U pritvorima u kojima su držani, kako su čule ostale žrtve trgovine ljudima, u toku transporta, pričalo se da su neki od zatvorenika molili svoje čuvare da ih ne "iseckaju na komade".

Na kraju, kada im je krv uzimana špricem za testiranje (korak koji je, izgleda, bio sličan "ispitivanju tkiva", ili određivanju stepena podudarnosti organa), ili kada su im navodni "lekari" obavljali fizičke preglede, zatvorenici su verovatno bili obavešteni da su podvrgnuti nekoj vrsti fizičkog tretmana. Izvori koji su opisivali ovakve testove i ispitivanja kažu da se to izvodilo i u selu Ripe ("žuta kuća", prim. aut.) i u Fuše - Kruje.

- Svedočenja na kojima smo bazirali naše nalaze govore kredibilno i dosledno o metodologiji prema kojoj su ubijeni svi zatvorenici - naglašava Marti. - Obično je to bio pucanj u glavu, pre nego što bi bili operisani kako bi im bio izvađen jedan ili više organa. Saznali smo da su to bili "kadaverični bubrezi", oni koji su se vadili posthumno. Nije bilo naprednijih hirurških procedura koje su zahtevale kliničke uslove i, na primer, dugotrajnu upotrebu anestetika.
Od različitih i nezavisnih izvora OVK Marti je saznao za različite elemente trgovine organima. S jedne strane, iz ugla vozača, telohranitelja, i ostalih koji su obezbeđivali logističku podršku i praktične zadatke sa ciljem da "isporuče" ljude na klinike. I sa druge, iz ugla organizatora, kolovođa zlodela, koji su navodno, ušli u ove dilove kako bi obezbedili ljudske organe za transplantaciju i za uzvrat bili nagrađeni novcem.

- Praktična dimenzija trgovine ljudima bila je relativno jednostavna - opisuje Marti. - Zatvorenici su odvođeni što dalje u oblasti Fuše - Kruje (što je zahtevalo mučnu vožnju koja je trajala nekoliko sati od mesta Ripe kod Burelja), gde su prvo držani u "sigurnim kućama". Vlasnik ove kuće je bio Albanac koji je imao veze sa organizovanim kriminalom članova "dreničke grupe".



HLADNA TIRANA

TIM Dika Martija imao je dosta hladan prijem u Tirani.

- Albanske vlasti su nam odgovorile da nemaju nikakav razlog da izvrše istragu, da nisu bili u ratu i da njihova teritorija nema ničeg s tom stvari. Nadam se da je sada dokazano da to nije tako - poručio je izvestilac.

Dik Marti je između ostalog naglasio i da zbog nepredusretljivosti Tirane, njegov saradnik nije mogao da poseti "žutu kuću".



EULEKS

Specijalni izvestilac SE smatra da bi, s obzirom na nenadležnost Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu, istragu, na osnovu njegovih nalaza, sada trebalo da izvrše kosovske vlasti i Euleks. Švajcarski poslanik je, međutim, poručio da Euleks ima ozbiljan problem s funkcionisanjem i da će to teško moći da uradi.

*************************************

ZLOČINCE PRED SUD PRAVDE



Nekadašnji glavni haški tužilac Karla del Ponte pozdravila izveštaj o zločinima na KiM




BUENOS AJRES (Tanjug) - Bivši glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte pozdravila je izveštaj SE, i u ekskluzivnom intervjuu za internet-portal "Svisinfo" pozvala međunarodnu zajednicu da podrži Euleks u sprovođenju detaljne istrage. Ona je naglasila da, sa pomešanim osećanjima brige i zadovoljstva, gleda na mogućnost da odgovorni za užasne zločine uskoro budu privedeni pravdi.

Del Ponteova, koja je sada švajcarski ambasador u Argentini, objavila je 2008. godine knjigu "Lov" u kojoj je iznela dokaze o trgovini organima 300 ubijenih Srba po završetku rata na KiM 1999. godine. U njenoj knjizi se navode izjave svedoka da su organi uzeti od 300 Srba, koji su sa Kosova odvedeni u severnu Albaniju.

Bivša glavna tužiteljka Tribunala kaže da je bila "šokirana i duboko uznemirena" tim otkrićima. Prema njenim rečima, podaci iz njene knjige zasnovani su na "uverljivim i proverljivim fizičkim dokazima" do kojih su istražitelji Tribunala i Unmika došli tokom misije u Albaniji i u prisustvu državnog tužioca te zemlje.

- Tribunal nije mogao da sprovede kriminalističku istragu, jer u tom predmetu nije imao jurisdikciju. Ali Unmik i lokalne vlasti na Kosovu i u Albaniji su imali takva ovlašćenja - istakla je Karla del Ponte.

Ona je rekla da joj je drago što je Savet Evrope preuzeo tu istragu, za koju je rekla da je "jedina uverljiva koju je ikada pokrenulo neko nadležno telo, bilo lokalno, bilo međunarodno".

- Ni kosovske vlasti, ni vlada i pravosuđe Albanije nisu sproveli nikakvu istragu povodom tvrdnji iz moje knjige, a sada odbacuju i ove ozbiljne optužbe iz izveštaja Saveta Evrope - ukazala je Del Ponteova.