Izgubljeno blago Mileševe

Историчар уметности Драгиша Милосављевић објавио монографију о средњовековној светињи и њеној „расејаној“ ризници.

Монографија “Изгубљена ризница манастира Милешеве” Драгише Милосављевића, историчара уметности и музеолога из Ужица, објављена у “Службеном гласнику”, говори о успону и трагици ризнице једног од најзначајнијих српских манастира.

Са 150 фотографија, на скоро 350 страна, аутор је објаснио значај Милешеве, коју су хроничари означили као “Велику лавру”, “Краљевску лавру” и “Велики манастир”. У хијерархији српских светилишта, Милешева је заузимала друго место, одмах иза Студенице.

БЕЛИ АНЂЕО - МИЛЕШЕВСКИ



Бели анђео није без разлога постао симбол средњовековне српске уметности - каже Драгиша Милосављевић. - Нисмо ми на право место поставили Белог анђела за кога кажу да је “свет са њим бескрајно лепши”. Учинили су то други. На пример, енглески археолог и новинар сер Артур Еванс, знатно познатији као човек који је открио културе Крита и Микене, први је с краја 19. века уочио лепоту милешевских фресака и Белог анђела. У тексту који је написао 1888. Еванс говори да су милешевске фреске претече Ђота и раних ренесансних мајстора. Почетком трећег миленијума, дакле више од сто година касније, француски византолог Тања Велманс је написала да је ренесанса започела у Милешеви, захваљујући милешевским фрескама и Белом анђелу на Христовом гробу.

-Синтагма “Изгубљена ризница манастира Милешеве” није случајна експресија већ истински изгубљена ризница ове древне светиње - каже Милосављевић. - Већи део књиге посвећен је томе да су највреднији делови милешевске ризнице који су били предмет описа западних хроничара - неповратно изгубљени. У питању су били предмети прворазредне уметничке израде, сребрни и златни реликвијари, сребром оковане иконе као и изванредни рукописни кодекси.

Како наводи наш саговорник, други слој ризничких вредности пренет заједно са избеглим Милешевцима, такође је изгубљен у каснијим усудима, распродаји и насилном претапању на подручјима под хабзбуршком круном с краја 18. века. И последњи сачувани део старе милешевске ризнице и библиотеке са предметима од метала, деловима црквеног веза, књигама, повељама, документима као и светитељским реликвијама расејан је широм хришћанског света без наде за враћањем у матично седиште.

-Дубровачки верници и данас сваког Ускрса благосиљају честицама Часног крста у барокном реликвијару - милешевског порекла. То је потврђено дуплим печатима кардинала Пуљезија из прве деценије 18. века. Звучи парадоксално, али и тачно, да је само један једини предмет из старе милешевске ризнице- позлаћени реликвијар проигумана Лонгина Милешевца - нашао место у новој, формираној пре неколико година.

Поуздано је утврђено, указује Милосављевић, да је Милешева основана у време када је Српска црква од Никејског царства и архиепископије добила аутономију крајем друге деценије 13. века. То је била епохална победа Саве Немањића. Претпоставља се да је основана 1218/1219. године, у време столовања Стефана Првовенчаног. У каснијим родословима и летописима наводи се да је Милешеву основао краљ Владислав, и да је у њу положио мошти Светог Саве пренете из Трнова, у Бугарској. Милосављевић, међутим, тврди да “доступни подаци, пре свега анализа Владисављевих портрета у Милешеви, упућују на то да је манастир основан у време када је био принц и није био претендент на краљевски престо”.

-Готово сви западни путописци, путници и дипломате који су у давним временима посетили Милешеву уочили су велики несклад између спољашњег изгледа манастирске цркве и њене унутрашњости у којој су били предмети прворазредне уметничке израде, раскошни литургијски сасуди, реликвијари са моштима светаца, сребром оковане иконе и рукописни кодекси. Били су то путници са Запада опчињени милешевским драгоценостима, иконама и реликвијарима - вредностима којих више нема, које су столећима нестајале и сасвим изгубљене. Тај огромни губитак дела националне културе српског етноса постаје парадигма и наше модерне судбине.

**РАСПРОДАТА БИБЛИОТЕКА **

Тешко је предвидети да ли ће се део изгубљеног материјала вратити под окриље Милешеве. Можда извесне драгоцености које су расејане у православном свету. На пример, позлаћена чаша са посветом цара Ивана Грозног коју је поклонио Милешеви средином 16. века, или знаменита плаштаница из музеја Српске православне митрополије у Загребу, можда свилени аер из Цетиња. Много књига из милешевске библиотеке је распродато и налази се у библиотекама Санкт Петербурга, Венеције, Берлина, Беча. У овој трговини далеко је предњачио Вук Караџић. Библиотека у Берлину зове се “Вукова збирка рукописних књига”, а милешевско порекло неких рукописа непобитно је потврђено.

Мало се зна да је у најтежим временима Милешева преузимала улогу не само духовног већ и дипломатског седишта, пише Милосављевић, у коме су, најчешће не у светлу архивске грађе, доношене судбоносне одлуке. Захваљујући географском положају, Милешева је вековима вршила улогу посредника. У њој су се стапале и сукобљавале обе половине разједињене Европе, на пољу уметности, религије, економије и политике. Спаљивана је, рушена, пљачкана и поново обнављана. Последња обнова била је 1868. године, после више од једног века без крова и монаха. У току Другог светског рата била је болница али и коњушница у којој су затварани коњи. Али, њен сјај и вредности тиме нису умањене.

-Када су је монаси у Великој сеоби 1690. напуштали, друмови су били закрчени Милешевцима. Били су то дуги каравани са претовареним коњима на којима је ношено све што је могло стати у самаре и недра. Тај пут Милешеваца којим су у сеобама с краја 17. и кроз читав 18. век, трагали за привременим уточиштем, био је својеврсна траса расејаних ризничких вредности. Знатно касније, ти друмови постали су раскрснице за истраживаче, путокази према изгубљеној милешевској ризници.

Били су то друмови ка западу, северу и југу. Према манастирима Тврдошу, Пиви, Гомионици, Савини код Херцег Новог, славонским манастирима Пакри, Лепавини, Ораховици, фрушкогорским светилиштима и на крају до далеке Сент Андреје. У потрази за изгубљеном ризницом морало се тим путевима проћи и у бројне манастире свратити. У многима се налазе милешевске драгоцености давно у нужди депоноване.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:309189-Izgubljeno-blago-Mileseve

Wikileaks Show Medvedev Lobbied Against Kosovo Recognition

US diplomatic cables released by the whistleblowers' Web site WikiLeaks show that Russian President Dimitry Medvedev, Serbia’s staunch ally, has played a role in slowing down the recognition of Kosovo by Arab states.
Besar Likmeta Tirana
In a cable sent by the US embassy in Doha on December 21, 2009, Qatar’s Assistant Minister of Foreign Affairs Mohamad Al-Rumaihi tells US Ambassador Joseph E. LeBaron that despite their sympathies, they had been asked to by Medvedev to wait before recognising Kosovo.

“The Russian President, however, has asked Qatar to "go slow" in announcing recognition,” the cable says. “Out of sensitivity to Russian concerns, Al-Rumaihi said, Qatar has done so,” it adds.

At present, Qatar has not recognised Kosovo.

Kosovo, which pronounced independence in 2008, has been recognised by 72 out of 192 UN member states, including the US and most EU member states.

Kosovo was a part of Serbia until the 1999 NATO bombing, which aimed to stop the ethnic cleansing campaign carried out by the forces of former Serb strongman Slobodan Milosevic.

After NATO's intervention the same year, the territory came under the interim administration of the United Nations Mission in Kosovo, under UN Security Council Resolution 1244.

The UN mission has now largely been replaced by a European rule of law mission.

Serbia, which vehemently opposes the secession of its former province, asked the International Court of Justice, ICJ, to give an advisory opinion on the legality of the declaration of independence, and has undertaken a major diplomatic effort in an attempt to prevent states recognising Kosovo.

The Hague-based court's advisory opinion on July 22, stating Kosovo's 2008 declaration of independence was not illegal, was seen as a major victory for Pristina.

However, despite the ICJ decision, there has been no major wave of new recognitions for Pristina, contrary to what officials there had predicted.

Afera „Vikiliks”: Objavljen tajni dokument o odnosima Tadića i Dodika

30. novembar 2010. u 04.16



Objavljivanje američkih poverljivih dokumenata na sajtovima Vikiliks i velikih svetskih listova promenilo je diplomatsku svetsku mapu, jer će bar za neko vreme najveća svetska sila izgubiti primat i „super moć” kakvu je imala pre nego što je kompromitovana curenjem informacija.

Dokumenta koja su prokrijumčarena iz Stejt departmenta na Vikiliks prikazuju uglavnom u neprijatnom svetlu svetske lidere i diplomate, ali i političari u Srbiji imaju razloga za strah od toga šta će se pojaviti iz sadržaja 994 poverljiva telegrama poslata iz ambasade SAD u Beogradu, a koja će uskoro biti objavljena.

Za sada se zna da je najveći broj, čak 35 poslat upravo decembra 2007. godine kada su raspisani predsednički izbori u Srbiji.

Prema podacima magazina „Špigl”, Vikiliks poseduje 994 depeše koje su u poslednjih 30 godina poslate iz ambasade SAD u Beogradu čiji će tekst postati dostupan javnosti. Između ostalog, navodi se da su se uoči posete Borisa Tadića Nemačkoj 16. novembra prošle godine, tim povodom sastali Kristof Hojsgen, savetnik kancelarke Angele Merkel i Filip Marfi, ambasador SAD u Berlinu.

Hojgen je Marfiju, pored ostalog kazao, da bi Tadić, iako stalno govori da se „čvrsto odnosi” prema Miloradu Dodiku, trebalo da bude još čvršći.

U američkoj depeši se navodi i da je Hojsgen izrazio pesimizam oko toga da li će ikad biti moguće pretvoriti Bosnu u „funkcionalnu državu”, ali se on s Marfijem složio da je važno nastaviti sa trudom „u tom pravcu”.

U poverljivim dokumentima SAD navodi se i ocena jednog francuskog diplomate da ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić „ne čini ništa da ohrabri Srbe da se vrate na Kosovo”.

Američki sagovornici će „zanemeti”
Političari u Beogradu, ali i u Banjaluci koji su na svakodnevnoj „vrućoj liniji” bili su primetno uzdržani u javnosti, ali su se međusobmo konsultovali o posledicama koje bi mogle nastati, svedočili su za „Blic” juče nezvanično mnogi predstavnici pozicije i opozicije. Pored uopštene ocene koju nam je nezvanično dao jedan zvaničnik Vlade „pitanje je ko će hteti sad da razgovara s Amerikancima, pogotovo otvoreno”, više je nego primetna zebnja od onoga što će se pojaviti. „Od danas samo klimam glavom i ništa ne govorim u američkoj ambasadi”, bio je prvi komentar jednog visokog političara iz regiona.

Hrvatska uvučena u špijunski rat!
Hrvatska je uvučena u međunarodni špijunski rat, piše „Večernji list” i navodi da je Hrvatska jedna od retkih zemalja u svetu koja se u tajnim dokumentima spominje u sve 24 tačke interesa po kojima se špijuniraju diplomate. „Sanader: Silajdžić je loš, Tadić misli kao i ja, a Ruse ne želimo”, prenosi na naslovnoj strani „Jutarnji list” prvi hrvatski transkript sa Vikiliksa.

U jednoj od 1686 beleški koje je američka ambasada u Zagrebu odaslala u Stejt Dipartment, objavljena je na Vikiliksu, a prenosi „Jutarnji list”, stoji da je premijer Sanader zabrinut oko sve većeg ulaganja ruskih preduzeća u BiH i da je pomoćniku državne sekretarke uručio je „non-paper” o hrvatskim stavovima o Rusiji u kojoj kaže: „Silajdžić je staromodan političar koji živi u devedesetim godinama i želi da probleme BiH reše druge države. Silajdžić se protivi dogovoru koji je postignut s bivšim premijerom Federacije Terzićem oko gradnje Pelješkog mosta”.

Ova beleška napisana je 10. maja 2007. godine, nakon odvojenih sastanaka tadašnjeg predsednika Stjepana Mesića, tadašnjeg premijera Ive Sanadera i tadašnje ministarke spoljnih poslova Kolinde Grabar-Kitarović s pomoćnikom američke državne sekretarke za Evropu i Aziju Danielom Fridom u Zagrebu.

Frid je s hrvatskim zvaničnicima razgovarao nakon povratka iz Banje Luke, gde se susreo s Miloradom Dodikom, tadašnjim premijerom Republike Srpske.

Razgovor domaćina i gosta uglavnom se bavio BiH. U belešci tako stoji kako je Sanader upozorio da će u slučaju iseljavanja Hrvata iz BiH i izdvajanja Republike Srpske „doći do stvaranja opasne male islamske države u Evropi”. S time se, stoji u belešci, složio i Mesić. Frid je tada kazao da ne dolazi u obzir stvaranje trećeg entiteta u BiH, već da se tamošnji Hrvati obrate za pomoć američkoj ambasadi u Sarajevu.

U vreme kada je službena Rusija tražila od Hrvatske da se izjasni oko projekta Južni tok, Družbe Adrie i JANAF-a, Sanader je Fridu iznosio tvrdnje koje je on svakako želeo čuti. Izražava zabrinutost povećanim ruskim ulaganjima u BiH, s čime se slaže i Frid, navodi „Jutarnji list”. U belešci stoji kako je nekoliko dana ranije u Zagrebu boravio visokorangirani američki diplomat Met Briza koji je s domaćinima razgovarao o mogućoj gradnji alternativnog plinovoda projektu Južnog toka, koji gradi ruski Gasprom.

List navodi da u beleškama stoji da je Frid u Zagrebu s domaćinima podelio i informacju kako mu je Milorad Dodik kazao da podržava Ahtisariev plan o Kosovu i da će on, Dodik, podržati nezavisnost Kosova ukoliko Veće sigurnosti donese rezoluciju o nezavisnom Kosovu.

„Hrvatska je jedna od retkih zemalja koja se pominje u sve 24 tačke interesa po kojima se špijuniraju diplomate. Osim stavova i planova njihovih vlada, posebno su zanimljivi lični podaci koji Vašington zanimaju o stranim diplomatima. To su podaci o telefonskoj, mobilnoj, kompjuterskoj komunikaciji, lozinke, sigurnosne mere i slično, a u mnogim slučajevima i biometrijski podaci, odnosno otisci prstiju, DNK, skenovi rožnice”, navodi se u tekstu.

Prema navodima, u delu dokumenata koje je na svojim stranicama objavio Gardian, Hrvatska se pominje samo u jednoj depeši.

U dopisu napisanom u američkoj ambasadi u Parizu povodom susreta pomoćnika državne službenice SAD-a s francuskim zvaničnicima iz septembra 2009. godine navodi se kako su odnosi Hrvatske i Slovenije u uzlaznoj liniji koja vodi prema rešavanju pograničnih sporova.

U nekim se dokumentima spominje francuska podrška Hrvatskoj za ulazak u NATO.

Što se ambasade SAD-a u Zagrebu tiče, najživlja komunikacija bila je u 2003. godini, kao i od 2006. do 2009. O čemu je sve reč, zasad je nezahvalno nagađati pre objave i tih dokumenata, ocenjuje hrvatska štampa. (Blic)

„Lepenski vir“ ugledao svetlost dana

DONJI MILANOVAC - Posle gotovo četiri decenije u “privremenom” smeštaju, pod krovom od salonita, poduprtim drvenim gredama, arheološko nalazište “Lepenski vir” - najstarije evropsko urbano naselje, staro više od osam milenijuma - konačno je ugledalo svetlost dana!


- Prvi put, od kako je pre više od 40 godina legendarni profesor Dragoslav Srejović pronašao “Lepenski vir”, ovo arheološo nalazište sada se može sagledati u prirodnoj okolini - ne krije oduševljenje arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Siniša Temerinski, koji je, uz Mariju Jovin, autor muzeja “Lepenski vir”, čija je izgradnja, sa četiri miliona evra, finansirana sredstvima NIP. - Iznad nalazišta je već postavljen novi polikarbonatni krov. Tako je sada ovaj lokalitet, s gornje strane, delimično, a sa prednje strane - potpuno providan! Na taj način, posetioci će steći utisak da gledaju praistorijsko naselje, upravo onakvo kako je izgledalo pre osam hiljada godina.
Sagovornik “Novosti” objašnjava da je počelo i čišćenje i rekonzervacija praistorijskih kuća, ali naglašava i da će u muzeju biti konzervirane i postavljene i one kuće čiji su delovi četiri decenije bili smešteni u – kutijama.

- U sklopu muzeja “Lepenski vir”, biće izložene praistorijske trapezoidne kućice, skulpture po kojima je ovaj lokalitet svetski poznat, žrtvenici... Biće mesta i za amfiteatr sa opremom za vizuelnu prezentaciju. Na prostoru od 55 hektara sagradiće se i etno naselje, gde će posetioci moći da prespavaju - nabraja naš sagovrnik.

U sklopu muzeja “Lepenski vir” biće izloženi i eksponati iz rimskog perioda, ali će mesta biti i za prirodnjačku zbirku sa biljkama koje uspevaju samo u ovom kraju.
- Bilo je i krajnje vreme da “Lepenski vir” dobije nov krov nad glavom - nastavlja Temerinski. - Jer, iako je bilo nekoliko najava da će “Lepenski vir” dobiti nov prostor, izuzimajući nekoliko popravki, na tom lokalitetu, do pre izvesnog vremena ništa nije urađeno. Kustosi tadašnjeg “muzeja” su, čak, posetioce upozoravali da čuvaju glave, budući da je krov bio suviše nizak. Nije bila retkost da gosti tada zarade i po koju čvorugu. Ali, čak i tada je ovaj lokalitet svake godine obilazilo oko 30.000 turista.

Nakon što je “Lepenski vir” dobio krov nad glavom, sledeći korak je izgradnja vizitorskog centra, pristaništa za turističke brodove i privezi za jahte i manja plovila. Tada će ovo nalazište moći da primi desetine hiljada posetilaca i da pokaže sve ono po čemu je svetski slavno.

Tako će postati, osim trajno zaštićenog spomenika kulture, i resurs područja na kome se nalazi i deo turističke ponude atraktivnog prostora Đerdapa. A, to se očekuje već s proleća.
“LEPENSKI vir” je otkriven davne 1968. godine, a 1972. je, zbog izgradnje akumulacije za hidroelektranu “Đerdap 1”, premešten na 30-ak metara dalje. Prekriven je, tada, krovom od salonita, dok je sve to podupirala drvena konstrukcija uzeta sa kuća koje su bile potopljene prilikom izgradnje jezera.
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:309553-Lepenski-vir-ugledao-svetlost-dana

Asanž „radi za” Karadžića i Mladića

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić izjavio je večeras da objavljivanje tajnih dokumenata na „Vikiliksu” o Ratku Mladiću, naročito njegovim vezama sa zapadnim obaveštajnim službama u BiH i sporazumima sa istaknutim amričkim diplomatama, može biti značajno za naše istoričare, ali i političare.

Simić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da bi objavljivanje dokumenata o Mladiću i njegovim vezama sa američkim diplomatama na koje se poziva Radovan Karadžić u Hagu, a što najavljuje londonski „Gardijan”, moglo biti od značaja za srpske diplomate i političare, kao i podaci o 1999. godini i Kosovu.

Objavljivanje dela tajne diplomatske prepiske Stejt departmenta i američkih ambasada i konzulata, na internet sajtu „Vikliks”, koji je pokrenuo Džulijen Asanž, Simić je okarakterisao kao „najveći zemljotres” koji je svetska diplomatija doživela u dosadašnjoj istoriji i izrazio uverenje da će veliku štetu pretrpeti jedina preostala sila u svetu, Sjedinjene Američke Države, koje su se pokazale nesposobnim da zaštite svoje tajne.

„Posledice će snositi najviše američka diplomatija na kriznim žarištima, kao što su Bliski i Srednji istok, gde deluju određeni teroristički krugovi i gde se vodi jedna vrsta rata protiv terorizma”, ocenio je Simić.

On smatra da najveći deo do sada objavljenog materijala nije iznenadio diplomate i stručnjake za međunarodne odnose i dodao da ova situacija ide u prilog onima koji su upozoravali na opasnost preterane upotrebe savremene tehnologije.

Do objavljivanja ove najveće diskrecije u istoriji došlo je, smatra Simić, zbog prevelikog oslanjanja na tehnologiju.

„Ovolika količina podataka, više od 250.000 dokumenata, ne bi mogla ni putem najbolje špijunaže da se otkrije. Radi se o hakerskim upadima u Stejt department, koji su išli do određenog nivoa poverljivosti, dokle američke službe bezbednosti nisu zaštitile svoje podatke”, kazao je Simić.

A šta je Je Vikiliks dosad objavio o Srbiji i susedima. Sudeći po tim dokumentima, Francuzi ne vole Vuka Jeremića a Vašington je bombardovan hiljadama depeša iz ex Jugoslavije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ne radi ništa da bi ohrabrio povratak Srba na Kosovo, kao ni njihovo učešće u kosovskim vlastima. On samo daje velika obećanja koja ne ispunjava i zbog toga francuske diplomate više ne razgovaraju s njim, navodi se u izveštaju o razgovoru francuskih i američkih diplomata, održanog 11. septembra u Parizu - do kojeg je došao internet sajt Vikiliks.

U izvještaju - koji su juče objavili britanski „Gardijan”, američki „Njujork Tajms”, njemački „Špigl”, francuski „Mond” i španski „El pais” - navodi se da je sastanku sa američke strane prisustvovao pomoćnik državnog sekretara SAD Filip Gordon.

Sa francuske strane prisustvovali su diplomatski savetnici Žan-David Levit, Damijen Lora i Fransoa Rišije, pomoćnik sekretara za kontinentalnu Evropu Rolan Galarag, kao i direktor biroa za strateške poslove Ministarstva spoljnih poslova Žan Ugo Simon Mišel.

Kritike na račun Jeremića izneo je Levit, koji je primetio da Jeremić „daje velika obećanja” svaki put kada dođe u Francusku, ali ih ne poštuje, piše „Danas”.

Levit se više ne sastaje s njim i ne smatra ga „modernim licem Beograda”, kao što ministar nastoji da bude.

U dokumentima, u kojima je objavljen razgovor, navodi se i da Misija Euleks na Kosovu i Metohiji ima probleme u saradnji sa kosovskim vlastima i javnosti, nakon što su potpisana dva protokola sa Srbijom.

Kako je navedeno, stanovnici Kosova moraće da prihvate ove protokole i treba pojasniti da je reč samo o tehničkim sporazumima koji nemaju uticaja na nezavisnost Kosova.

Kako je juče preneo britanski „Gardijan”, dokumenti do kojih je došao Vikiliks otkrivaju i zašto Ratko Mladić nikada nije uhapšen.

Među 250.000 dokumenata, depeša američkih ambasada širom sveta upućenih Stejt departmentu, nalazi se i više hiljada dokumenata iz bivše Jugoslavije.

Nedeljnik „Špigel” izradio je za čitaoce i poseban „Interaktivni atlas”. Uz pomoć tog pretraživača može se pratiti koliko depeša američkih ambasada iz zemalja na prostoru bivše Jugoslavije i iz kojih godina mogu da se pročitaju među dokumentima koje je objavio Vikiliks izazavši burne reakcije širom sveta.

Tako se, prema Špigelovoj statistici, može pročitati 994 depeša iz Beograda (počevši od 1966. godine), iz Zagreba 1.686 (počevši od 1991.) i iz Sarajeva 869.

Među poverljivim dokumentima koje objavljuje Vikiliks, kako proističe iz Špigelovog „Interaktivnog atlasa”, nalazi se i 836 depeša iz Ljubljane, 668 iz Prištine, 522 iz Skoplja i 164 iz Podgorice.

S obzirom na veliki broj depeša sa prostora bivše Jugoslavije, i na taj region se odnose ocene dopisnika širom sveta koji navode da će u nizu zemalja delovi novije istorije možda morati da se napišu ponovo posle objavljivanje poverljivih i tajnih dokumenata američke diplomatije na portalu Vikiliksa.

EIB Lends 325 Million Euros for Serbia Infrastructure Upgrade

The European Investment Bank will lend Serbia 325 million euros ($425 million) to build new roads and a bridge, and partially upgrade its energy industry, EIB President Philippe Maystadt said.


The interest rate for the loan will be in “the range of 3.7 percent for a maturity of 25 years,” he told reporters today before the signing ceremony at the lender’s new offices in Belgrade, the operations hub for the west Balkan region.

The European Union’s lending arm will also expand financing of the western Balkans in the next three years by 5.7 billion euros, adding to the 8.7 billion euros assigned to the region for 2007 to 2013, Maystadt said.

All western Balkan countries aim to join the European Union. Croatia is in the final phase of membership negotiations, Montenegro is a candidate and must meet certain conditions for talks to begin, and the Republic of Macedonia is currently blocked by Greece in a dispute over the country’s name. Serbia is still in an early stage in its accession process.

Separately, when asked if the Irish crisis would in any way affect the EIB’s operations in the western Balkans, Maystadt said that he saw no impact “for the moment.” The EIB will continue to “apply the same level of interest rates, which is much less than what the distressed countries have to pay.”

To contact the reporter on this story: Gordana Filipovic in Belgrade at gfilipovic@bloomberg.net

To contact the editor responsible for this story: James M. Gomez at jagomez@bloomberg.net

http://www.bloomberg.com/news/2010-11-29/eib-lends-325-million-euros-for-serbia-infrastructure-upgrade.html

Дан заставе у Бујановцу

Албанци са југа Србије обележили Дан заставе, државни празник Албаније, поставивши албанску заставу на зграду општине Бујановац, поред заставе Србије. Обележавање организовала општина Бујановац.


Застава Албаније истакнута је данас на згради Скупштини општине Бујановац, поред заставе Србије. Заставу су поставили председник општине Шаип Камбери и председник Скупштине општине Јонуз Муслиу.
Постављању, организованом у склопу обележавања Дана заставе, државног празника Албаније присуствовали су сви лидери албанских политичких партија, руководство локалне самоуправе и грађани, Албанци, који су аплаузом пропратили тај чин. Скуп је протекао без инцидената, уз минимално присуство полиције.

Председник општине Шаип Камбери је, након постављања заставе, рекао да је то трећи пут заредом да руководство општине Бујановац поставља заставу на зграду општине, а да су 2006. године заставу поставили млади Албанци који су насилно ушли у зграду.

"На тај начин исказујемо протест поводом неповољног законодавног положаја националних мањина по питању истицања националних симбола, јер закон ограничава право на употребу симбола који означавају наш идентитет", рекао је Камбери.

Закон Србије не дозвољава истицање државних симбола других држава. Национални савети мањина имају право да усвоје симболе, који се морају разликовати од симбола матичне државе.

Застава на згради општине Бујановац, по речима челника самоуправе, разликује се у димензијама, неколико центиметара је краћа.

Институционални начин постављања албанске заставе поред српске много је бољи него када је то радила револтирана маса и када је било већих безбедносних проблема, након чега су покретани кривични поступци против младих људи који су то покушавали да ураде, рекао је Камбери.

На питање да ли зна у каквом су положају Срби који живе у Албанији и да ли тамо могу да истичу своју заставу и користе језик, Камбери је рекао да нема кључне информације о томе, али да мисли да Срби у Албанији могу да користе своје симболе.

Прослава обележавања Дана заставе настављена је у спортском центру у Бујановцу, наступом Културно-уметничког друштво "Беса" из Приштине.