Tuesday, May 10, 2011
Traže nestale s Kosova u Livočkom jezeru
10. maj 2011. u 10.33
Pretraga lokacije Livočko jezero kod Gnjilana, gde se, kako se sumnja, nalaze posmrtni ostaci nestalih na Kosovu i Metohiji počela je danas.
„Odeljenje za sudsku medicinu (koje je u sastavu kosovskog Ministarstva pravde) danas je u saradnji sa roniocima iz Kosovskih snaga bezbednosti započelo ispitivanje lokacije u Livočkom jezeru”, rekla je agenciji Beta portparolka Euleksa Irina Gudeljević.
Odeljenje za sudsku medicinu sastoji se od ekipe Euleksovih i lokalnih kosovskih eksperata za sudsku medicinu i nestala lica.
Narednih dana bi trebalo da se nastavi istraga lokacije Žilivode kod Obilića gde se takođe sumnja da se nalazi masovna grobnica kosovskih Srba.
Ispitivanje tog zemljišta na kome se pretpostavlja da se na dubini od najmanje 25 metara nalaze posmrtni ostaci 26 Srba, među kojima i tela devetorice rudara ugljenokopa Belaćevac, kidnapovanih 1998. godine počela je u avgustu.
Pretraga je prekinuta zbog loših vremenskih uslova.
Beograd traži i da počne istraživanje i deminiranje lokacije Košare na kojoj bi mogli biti posmrtni ostaci Srba i ostalih nealbanaca.
U cilju rasvetljavanja sudbine nestalih Albanaca očekuje se i ponovno istraživanje lokacije Rudnica kod Raške.
Sa Prištinom treba videti i da li će jedna lokacija kod Medveđe biti ponovo proveravana, rekli su predstavnici srpskih vlasti.
Iz sukoba na prostoru Kosova i Metohije 1.821 osoba se vodi kao nestala.
Na toj listi nalazi se 526 osoba srpske nacionalnosti. (Beta)
Monday, May 9, 2011
Spoljni dug Srbije 22,93 milijarde evra
09. maj 2011.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, ukupan spoljni dug Srbije na kraju februara bio je 22,93 milijarde evra, što je za 0,3 odsto manje nego prethodnog meseca.
Odnosno, dug je za 3,6 odsto manji u odnosu na stanje iz decembra 2010. godine, navedeno je u novom biltenu Instituta za tržišna istraživanja (IZIT).
Do tog redukovanja ukupnog spoljnog duga došlo je pre svega zahvaljujući smanjenju privatnog spoljnog duga.
Tako je privatni sektor u februaru ove godine imao spoljni dug u visini od 13,91 milijardi evra, što je za 0,4 odsto manje na mesečnom nivou, dok je za 5,5 odsto manje nego u poslednjem mesecu 2010. godine.
Silazna putanja u dinamici zaduživanja privatnog sektora posledica je prezaduženosti domaće privrede, koja ne tako retko nije u mogućnosti ni da odgovori postojećim finansijskim obavezama, a kamoli da ulazi u nove kreditne aranžmane, naveli su stručnjaci IZIT-a.
Nasuprot tome, smanjenje spoljnog duga javnog sektora bilo je više simbolično.Tako je sa dostignutih skoro 9,02 milijarde evra, spoljni dug države smanjen tek za 0,1 odsto prema stanju iz januara, odnosno za 0,6 odsto prema stanju iz decembra 2010. godine.
To smanjenje je više plod kursnih razlika, a jednim delom i izmirivanja ranije preuzetih kreditnih obaveza.
U strukturi ukupnog spoljnog duga, primetno je jačanje udela javnog nauštrb privatnog sektora. Tako je participacija javnog sektora porasla sa 34,5 odsto u decembru 2009. i 38,2 odsto u istom mesecu 2010, na 39,2 odsto u prvom mesecu 2011. godine, odnosno 39,3 odsto u februaru ove godine.
Nasuprot tome, učešće privatnog sektora je redukovano sa 65,5 odsto u poslednjem mesecu 2009. i 61,8 odsto u decembru 2010, na 60,8 odsto u januaru, odnosno 60,7 odsto u februaru 2011. godine. Struktura spoljnog duga ukazuje na zakonomernost rasta spoljnog duga Srbije uslovljenog primarno povećanjem zaduživanja države.
Uspostavljena zakonomernost trenda rasta spoljnog duga javnog sektora, koja je imala samo kratkotrajan predah u prva dva meseca ove godine, preti da zemlju dovede u poziciju nepouzdanog dužnika koji neće moći redovno da servisira svoje kreditne obaveze, navode u IZIT-u.
Naime, odnos spoljnog duga Srbije i bruto domaćeg proizvoda je krajem 2010. godine bio na nivou 79,6 odsto, a granica visoke zaduženosti je 80 odsto. Istina, taj odnos je sada nešto povoljniji i iznosi 78,6 odsto, usled smanjenja zaduživanja privatnog sektora i blagog pada spoljnog duga javnog sektora. (Beta)
Додик: РС ни по коју цену неће одустати од референдума
БЕОГРАД - Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да РС ни по коју цену неће одустати од референдума о законима које је наметнуо високи представник у БиХ Валентин Инцко, али да, под одређеним условима, постоји спремност на одлагање.
Додик је, гостујући синоћ у „Утиску недеље” на ТВ Б92, изразио спремност да референдум буде одложен до јесени, али не дуже од 90 дана, уколико из Брисела стигне иницијатива да се реформишу суд и тужилаштво БиХ тако да буду процесуирани злочини почињени против Срба.
„Нисам спреман да причам о одустајању од референдума”, рекао је Додик, истичући да је неопходно процесуирање свих злочина, укључујући Добровољачку, Тузланску колону, „Сребреницу и Братунац пре 1995. године, где је побијено 3.500 Срба...„.
Председник РС је изразио уверење да Савет безбедности УН неће усвојити Инцков извештај, у којем се референдум у РС о државном правосуђу карактерише као напад на Дејтонски мировни споразум и достигнућа од његовог потписивања.
Он је казао да би волео да у РС дође висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, али да о њеној посети није добио обавештење и сложио се са изјавом председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза, који је рекао да ЕУ жели једну адресу у БиХ, али да то не значи трансфер надлежности већ координацију.
Истичући да високи представник нема овлашћења да га смени са положаја, Додик је нагласио да ту смену, ако до ње дође, неће прихватити.
Уколико Инцко донесе одлуку да се референдум не распише, Додик је рекао да то неће бити објављено у Службеном гласнику РС, а да ће се затим изнети пред парламент, где, с обзиром на компактну већину, очекује да би такав захтев био одбачен.
Он је нагласио да референдум представља демократско право „које ћемо ратнички бранити и нећемо дозволити да поклекнемо пред претњама”.
Председник РС је рекао да Инцко подношењем оваквог извештаја „покушава да се врати на политичку сцену”, да је „неодговоран тип” и да нема ауторитет, и поновио је да сматра да на овај начин високи представник покушава да изманипулише међународну заједницу, правећи утисак у јавности да има њену подршку.
Додик је нагласио да по анексу 10 Дејтонског споразума високи представник као институција треба да тумачи и интерпретира овај споразум, а да „нигде не пише да је он законодавац и уставотворац”.
Он је поновио да у БиХ не влада демократија већ тзв. „амбасадорократија”, да је РС „једина самоодржива” и „има огромне штете од БиХ” и да би, ако би имала прилику, за пет година имплементирала правно наслеђе ЕУ, што БиХ не би учинила за 50 година.
Коментаришући недавну изјаву бившег високог представника у БиХ Педија Ешдауна о могућности употребе војне силе у РС, Додик је рекао да Ешдаун „нема потенцијал за сукоб у БиХ”, истичући да је чињеница да у БиХ делује мисија НАТО, и да, „ако НАТО жели дестабилизацију и сукоб, тога ће бити”.
Додик је изнео уверење да делује формално и правно, заступајући политику очувања Дејтона и поновио да су суд и тужилаштво, о којима ће бити постављено питање на референдуму у јуну, у надлежности ентитета БиХ и да у Уставу БиХ нема надлежности за та питања, истичући да „ентитети имају право да бране своје право”.
Он је рекао да многи у Србији немају представу о томе шта се тачно догађа у БиХ, а да су многи склони да подржавају нарочито ставове који долазе из Сарајева, истичући да очекује да, уколико се уведу мере против РС због референдума, Србија заузме политички став да је то за њу неприхватљиво.
Танјуг
http://www.politika.rs/rubrike/region/Dodik-RS-ni-po-koju-cenu-nece-odustati-od-referenduma.sr.html
Djokovic beats Rafael Nadal in the final at the Madrid Masters
NOVAK Djokovic's watershed claycourt victory over world No.1 Rafael Nadal overnight has not only breathed fresh life into the French Open but also drawn the ultimate tennis compliment.
The Serb's stunning 7-5 6-4 victory over king of clay Nadal saw Djokovic tighten in Roland Garros markets and had coach Brad Gilbert describing his backhand as the best since Andre Agassi's.
Dual Australian Open champion Djokovic closed Nadal's rankings points lead after outplaying the Spaniard on his favourite surface, prompting Nadal to concede his reign at the top is almost over.
"The No. 1 ranking is not in danger - it's finished. Let's not lie to ourselves, that's the reality,'' Nadal said.
"Nobody likes to lose. I have to see what's missing and working with a cool, open mind to decipher things and find the solutions. To try to do a little better next time."
Gilbert was totally impressed as he watched the match on television in California.
"Djoker's backhand is one off the charts right now. He can do it all with that shot,'' Gilbert tweeted.
"The guy leans on his backhand like nobody - ala Andre.
"The man is clearly on his way to being No. 1 in the world, literally, in very short order.''
Djokovic is now a $4 second favourite for the French Open behind Nadal ($1.50), while Roger Federer has blown to $11.
Djokovic is unbeaten in 32 matches this season and is closing in on John McEnroe's record of 42-0, set in 1984 - the season in which the New Yorker was utterly dominant.
Djokovic downed Nadal on clay for the first time in 10 tries despite squandering a 4-0 first-set led to end Nadal's 37-match winning streak on clay.
Significantly, this was Djokovic's third consecutive victory over Nadal in finals this season - and his sixth title of the season.
"Probably it's right at the top,'' Djokovic rated the win. "Under the circumstances I was playing an unbelievable match.
"I stepped onto the court today believing I could win. I needed to be aggressive and it was a great match.''
Djokovic's run of 34 straight wins since Serbia's Davis Cup triumph in December is the eighth best of all time.
Nadal made no excuses.
"I came up against a great player obviously - he's having a monster year,'' Nadal said. "He was better, you have to accept that.''
Nadal also lost to Djokovic in the finals at Miami and Indian Wells this year.
Nadal's previous defeat on clay was against Robin Soderling at the French Open almost two years ago.
He had won six titles on clay since, and this was only his seventh loss on the surface in 196 matches since 2005.
Djokovic spent most of the past few seasons as the No. 3 player in the world behind Nadal and Federer, but started the year by winning the Australian Open and hasn't looked back.
"I'm happy I can play the best tennis when I needed to and maybe that was lacking a lot in the past,'' Djokovic said.
"Maybe that's what was missing against Rafa and Roger in the past tournaments.''
Nadal is at Djokovic's mercy in the rankings battle, having to defend the French Open, Wimbledon and the US Open - and having no ability to extend his lead unless the Serb falters.
http://www.heraldsun.com.au/sport/tennis/djokovic-stuns-nadal-in-madrid/story-e6frfgao-1226052230283
Sunday, May 8, 2011
Još bez optužnica za Dobrovoljačku
U fijokama Tužilaštva BiH već pet godina stoji i prijava protiv generala Armije BiH Atifa Dudakovića, koju su podneli tadašnji predsednik Republike Srpske Dragan Čavić i i premijer Milorad Dodik, navodi "Press".
Portparol Tužilštva BiH Boris Grubešić rekao je da Tužilaštvo radi na ovim predmetima, ali da ne može da kaže kada će istraga biti završena.
Nekadašnji predsednik RS Dragan Čavić kaže da skandalozan odnos Tužilaštva BiH prema nevinim žrtvama predstavlja najbolji dokaz da je Tužilaštvo, zajedno sa Sudom BiH, u najavećoj meri politizovano s ciljem prikrivanja dokaza o zločinima koje su počinili bošnjački vojni i politički lideri.
Rukovodilac Tima za koordinaciju aktivnosti istraživanja ratnih zločina i traženja nestalih lica RS Staša Košarac rekao je da je vlastima i narodu RS odavno jasno da Sud i Tužilaštvo BiH svesno opstruišu pravdu, braneći bošnjačke ratne zločince.
MUP RS je 27. aprila 2005. godine podnio Tužilaštvu BiH obiman materijal o licima za koja se opravdano sumnja da su direktno odgovorna za ovaj zločin. Među njima su: Jovan Divjak, Ejup Ganić, Jusuf Pušina, Stjepan Kljujić, Zoran Čegar, Zaim Backović, Dragan Vikić i drugi.
U zločinu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu nad vojinicima JNA 2. i 3. maja 1992. godine, koji su počinili su pripadnici Armije BiH, Teritorijalne odbrane i paravojnih muslimanskih jedinica, ubijena su 42 pripadnika JNA, ranjena 73, a zarobljeno je njih 215. Stradalo je deset oficira, 28 vojnika i četiri civila, a po nacionalnom sastavu 32 Srbina, šest Hrvata i četiri Bošnjaka.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/135253/Jos-bez-optuznica-za-Dobrovoljacku
Friday, May 6, 2011
Србија је за десет година од ЕУ добила око 3,6 милијарди евра бесповратне помоћи
Највише помоћи из ЕУ
Србија је за десет година од ЕУ добила око 3,6 милијарди евра бесповратне помоћи, а са некомерцијалним зајмовима сума достиже 6,9 милијарди, каже Божидар Ђелић. Немачка је са 980 милиона евра помоћи највећи донатор, док је на другом месту САД са 820 милиона долара.
Потпредседник Владе за европске интеграције Божидар Ђелић рекао је да је Србија од 2001. године до данас од Европске Уније добила око 3,6 милијарди евра бесповратне помоћи, а са некомерцијалним зајмовима сума достиже 6,9 милијарди.
Изјава Божидара Ђелића
Ђелић је на конференцији "Десет година развојне помоћи Србији" прецизирао да је од тога само у енергетику и животну средину уложено 1,2 милијарде евра и захваљујући томе Србија није имала рестрикције струје у протеклој деценији.
Према Ђелићевим речима, највећи појединачни донатор је Немачка са 980 милиона евра, од чега је 450 милиона евра бесповратна буџетска помоћ, а други донатор по величини помоћи је САД са 820 милиона долара.
Немачки министар за економску сарадњу и развој Дирк Нибел рекао је да је помоћ Немачке, која се у почетку односила на санације у основној инфраструктури сада прерасла у подршку која подразумева технолошки напредак, каква је рехабилитација хидроелектрана.
Амабадорка САД у Србији Мери Ворлик рекла је да је САД донирала Србији више од 810 милиона долара помоћи од 2001. године кроз прогарме економског и демократског развоја и додала да је Србија у последњих 10 година остварила значајан напредак, али да јој предстоји још доста посла.
Иницијатива земаља Западног Балкана
Ђелић је рекао да су земље Западног Балкана покренуле иницијативу да пре уласка у ЕУ добију део помоћи који би им иначе следовао тек по придруживању Унији.
"Земље не добијају довољно новца да се припреме за улазак у ЕУ, а после уласка у ЕУ добију занчајно веће суме које не могу да апсорбују", рекао је Ђелић.
Према Ђелићевим речима, земље Западног Балкана затражиле су од ЕУ могућност да Унији шаљу предложене буџете и ако се процени да су они умерени и одрживи да добију гаранције за излазак на тржиште капитала и тако обезбеде повољније зајмове.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер рекао је да је Србија добила 2,2 милијарде евра из европског буџета плус око милијарду евра билатералне помоћи, што је око 400 евра по глави становника, а зајмови од европских банака премашили су износ од шест милијарди евра, што је око 770 евра по глави становника.
"Пред Србијом и даље стоје три изазова - оснаживање стратешког партенрства са ЕУ, усклађивање стандарда и унапаређење економских перформанси, као и напор на смањењу спољнотрговинског дефицита", нагласио је Дежер.
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/%D0%95%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0/887236/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5+%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8+%D0%B8%D0%B7+%D0%95%D0%A3.html
Wednesday, May 4, 2011
SUD ODBACIO ZAHTEV ZA OSLOBAĐANJE Šešelj ostaje u Hagu!
Preglasavanje - Većinom glasova sudije donele odluku da se protiv lidera SRS nastavi proces po svih devet tačaka optužnice
Sudsko veće Haškog tribunala juče je u potpunosti odbacilo zahtev lidera radikala Vojislava Šešelja da bude pušten na slobodu, ocenivši da su tužioci izveli dovoljno dokaza za svih devet tačaka optužnice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
Šešelj je sa osmehom ispratio saopštavanje odluke o zadržavanju u pritvoru, ispisane na 120 stranica, koju je pročitao predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti.
Sud: Dovoljno dokaza
Tako ni u slučaju Šešelj nije napravljen presedan u 18 godina dugoj praksi suda u Hagu, tokom koje se nije dogodilo da neko bude oslobođen. Mada se Antoneti zalagao za „delimično oslobađanje Šešelja po nekim od tačaka optužnice", odluka da se sudski proces nastavi u celini doneta je glasovima sudija Frederika Harhofa i Flavije Latanci.
Naprednjaci bez komentara
Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić juče nije želeo da komentariše odluku sudskog veća u Hagu.
- Nemam šta da komentarišem - rekao je kratko Vučić i prekinuo telefonsku vezu.
Prema toj odluci, tužilaštvo je sudu predstavilo dovoljno dokaza na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da je Šešelj u cilju ostvarenja svoje nacionalističke ideologije - stvaranje velike Srbije - podsticao na progon i zločine nad nesrbima, širio međunacionalnu mržnju i strah, regrutovao i slao dobrovoljce na ratišta.
Antoneti je, međutim, rekao da nema kontradikcije između odbacivanja Šešeljevog zahteva i eventualne odluke o njegovom oslobađanju na kraju suđenja. Prema njegovim rečima, do toga bi moglo da dođe čak i ako odbrana ne predoči i ne izvodi dokaze.
Proces bi trebalo da bude nastavljen izvođenjem dokaza Šešeljeve odbrane, ako on to bude želeo, ili iznošenjem završne reči.
Komentar ... Tokom petočasovnog čitanja odluke o zadržavanju u pritvoru Šešelj se uglavnom podrugljivo smeškao
Šef pravnog tima za odbranu predsednika SRS Zorana Krasić rekao je da će Šešelj, koji sam vodi svoju odbranu, doneti odluku o nastavku postupka, a da će stručni tim koji mu pomaže najpre morati da analizira sve što je saopšteno tokom jučerašnjeg ročišta u Haškom tribunalu.
Šešelj neće izvoditi dokaze?
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kaže da ako lider radikala odbije da iznese odbranu, brzo može doći do presude.
- To može da dovede do situacije da se suđenje vrlo brzo završi i da njegova kazna ne bude 20, 30 godina, nego kazna koja može već u junu ili skorije vreme da mu omogući da bude na slobodi - ocenjuje ona.
Šešelj neće „hranu za svinje"
Kada je Antoneti najavio popodnevnu pauzu na kojoj će svi dobiti ručak, Šešelj je poručio da „očekuje da mu se prosledi ručak", a ne da dobije „kesu koju ni svinje ne bi mogle da jedu". Sudija mu je odgovorio da troje sudija „najčešće vode po dva suđenja, tako da im je ručak svima isti", a da ponekad zbog nedostatka vremena samo popiju po čašu vode.
Advokat Toma Fila smatra da bi Šešelj trebalo da se odrekne izvođenja svojih dokaza odbrane ukoliko želi da izbegne da „padne u zamku" i tako prolongira suđenje za još najmanje dve godine.
- Tužilaštvo će, u želji da ga što duže drži u pritvoru, pokušavati da na sve načine dužina suđenja dovede do toga ili da on umre, ili da mu se nešto desi. U svakom slučaju, da ne ode kući - rekao je Fila.
Antoneti: Bila moguća delimično oslobađajuća presuda
Obrazlažući svoje izdvojeno mišljenje, Žan-Klod Antoneti je kazao da smatra da su neki zločini iz optužnice dovoljno dokazani, a da drugi nisu potvrđeni.
- Ne slažem se sa odlukom druga dva člana veća da nije moguće doneti delimično oslobađajuću presudu - kazao je sudija.
On je ukazao na činjenicu da je Šešelj u pritvoru više od osam godina i da zato standard ispitivanja moraju biti brži i stroži.
Srbija 72. po slobodi štampe
POMAK - NAPREDOVALI SMO ŠEST MESTA NA LISTI „FRIDOM HAUSA"
Srbija 72. po slobodi štampe
Svega 15 odsto čovečanstva živi u okruženju slobodne štampe, ističe se u najnovijem izveštaju „Fridom hausa" objavljenom na Dan slobode medija (3. maj). Srbija je u tom izveštaju na 72. mestu u svetu po slobodi štampe, čime je napredovala za šest mesta.
U izveštaju, koji se odnosi na 2010. godinu, Srbija je ocenjena kao zemlja u kojoj je štampa delimično slobodna i ponovo se našla ispred svih zemalja bivše Jugoslavije, osim Slovenije. Srbija je u 2009. godini bila rangirana na 78. mesto.
Među zemljama u regionu, najbolje su pozicionirane Slovenija (48), Mađarska i Grčka (obe na 65. mestu), koje se nalaze u grupi država gde je štampa ocenjena kao slobodna. Iza Srbije su Italija (75), Bugarska (77), Crna Gora (80), Hrvatska (85), Rumunija (87), zatim BiH i Makedonija, koje su zajedno na 96. mestu, dok je Albanija na 102, a Turska na 112. mestu.
„Fridom haus" izveštaje o slobodi štampe u svetu objavljuje od 1980. godine. Od 196 analiziranih država i teritorija, kada se radi o medijima, ukupno 68 spada u kategoriju slobodnih, 65 u kategoriju delimično slobodnih, a 63 među neslobodne. Svega 15 odsto stanovnika sveta živi u zemljama prve kategorije, 42 odsto u drugoj, a 43 odsto u trećoj.
Tom odnosu u velikoj meri doprinose dve najmnogoljudnije zemlje sveta, koje zajedno čine trećinu čovečanstva. Indija je u kategoriji država sa relativno slobodnom štampom, dok je Kina među državama u kojima štampa nije slobodna.
Subscribe to:
Posts (Atom)